Стрељаше се јунаци,
Преко бели Дунови,
Преко густи лугови,
Кој да стреви белегу,
Тај да љуби девојку. 5
Један синац у мајке,
Он стревијо белегу,
Он љубио девојку,
Води, води, па дома:
Ево мајко одмена, 10
Мајке кућа метена,
Брату перчин начешљан,
Татку вода студена,
Мени бела премена.
