Страшна беше царева беседа,
полуноћи небу заповеда:
- Ведро небо, изведри се лепо,
танке магле од дел се дизајте,
да ја видим где ми снаја шета:
да ли ми је танка и висока,
да ли ми је бела и румена, 5
да ли ми је умна и паметна.
Не гледам ју танку и високу,
ни ју гледам белу и румену -
сам' ју гледам умну и паметну.
РР
