„Стојно ле, момо убава,
Приближи близу до мене,
Тури ми руку под главу."
„Стојане, луди Стојане,
Под тебе земља пропала, 5
Несмо ли пуста роднина,
Од ујка браћа рођени?"
„Стојно ле, дилбер девојко,
Стојно ле, грло бисерно,
Дл’га путника крај нема, 10
Ситно камење број нема,
Сугаре јаре гре нема,
Убава мома род нема!“
