Стојна мома бразду копа, дадо!
Стојна мома бразду копа,
бразду копа, воду вади,
воду вади, цвеће сади,
де садила, туј заспала, 5
покрила се с бело чевре.
Отут иду три бећара,
три бежара, три офчара,
па се мисле шта да узну,
да л’ да узну киту цвеће, 10
да л’ да узну бело чевре,
ил’ да узну мому Стојну.
Најстареји проговара:
„Ја ће узнем киту цвеће!“
Други офчар проговара: 15
„Ја ће узнем бело чевре!“
Трећи офчар проговара:
„Ја ће узнем мому Стојну, —
кита цвеће ће увене,
ће се спари дан до пладне; 20
бело чевре ће се цепа,
ће се цепа док се пере;
Стојна мома ће ме љуби,
ће ме љуби дур до века!“
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 285.
