[Стојан ми проси Лиљану]
Стојан ми проси Лиљану,
Љиљану, младу девојку.
Неће Лиљана Стојана.
Стојан се мајки плакаше:
— „Светуј ме, млада мајчице! 5
Што ћу ти сада чинити?
Не ће ме кучка Лиљана."
Мајчица њему говори:
— „Стојане, сине Стојане!
намести чешму у село. 10
Све ће девојке долазит’,
доћи ће кучка Лиљана,
да ладне воде зафати."
Стојан послуша мајчицу,
намести чешму сред' села. 15
Све моме њему дођоше,
не дође лепа Лиљана.
Опет ми Стојан говори:
— „Светуј ме, мила мајчице.
Што ћу ја сада чинити?" 20
— „Чујеш ли синко Стојане!
Намести цркву у селу,
сам се учини калуђер,
причешћуј лепе девојке,
све ће ти младе долазит, 25
доћи ће лепа Лиљана
прелепој цркви на причес."
Стојан ми цркву начини.
Намести цркву сред села,
сам се учини калуђер. 30
Све моме њему дођоше,
не дође мома Лиљана,
прелепој цркви на причес.
Стојан ми опет говори:
— „Чујеш ли, мила мајчице. 35
Промени ме, мајко, накити,
ја ћу ти, божем, да умрем.
На сред двора ћу да легнем,
а ти ми седи виш’ главе.
Све ће ми моме долазит’, 40
доћи ће млада Лиљана."
Кад се је чуло у село,
да је млад Стојан умрео,
пођоше лепе девојке
плакат' над младим Стојаном. 45
Дозивљу лепу Лиљану:
— „Ајд’ с нама, лепа Лиљана!
Млади је Стојан умрео."
Пошла ми млада Лиљана,
сабрала киту босиљка, 50
да кити млада Стојана.
Овако за њим плакаше:
— „Ој лице бело, пребело!
Такво си живо ти било!"
Када је зачу млад јунак; 55
десни му мустаћ заигра,
лево му с' око отвори,
'итро ми скочи на ноге,
увати младу Лиљану.
Овако њојзи говори: 60
„Дође ли, лепа Лиљано?
доста сам муке видио,
док сам те овде довео."
Загрли лепу Лиљану.
