Стојан иде од орање,
Бела Јела од копање,
Сретоше се насред пута,
Те гу пита млад Стојанча:
...
Не слуша гу млад Стојанча,
Но ујаше коња вранца.
Наспрам њума два девера.
Млад Стојанча коња веза.
Па он леже у босиљак,
Ето ти гу бела Јела.
Да набере...
Увати гу млад Стојанча,
Престриже јој русе косе,
Прекрши јој руке беле,
И извади очи чарне.
...
