Стојан жени сина,
без снашку, без младожењу,
без свирачи, без свирку.
Дођоше двадесет мајстора,
донесоше двадесет секире, 5
донесоше двадесет тестере,
донесоше двадесет травоња.
Турише на Стојанови груди,
разнесоше по висине,
по длибоке долине. 10
Очистише као чисто сребро,
као јасно слунце,
као ведро небо.
Дођоше двадесет девојке,
донесоше двадесет крошње. 15
Турише на Стојанови груди,
разнесоше по криве кривине.
Очистише као чисто сребро,
као јасно слунце,
као ведро небо. 20
Дођоше двадесет невесте,
донесоше двадесет љуљке,
у љуљке двадесет биљке.
Турише на Стојанови груди,
Очистише као чисто сребро, 25
као јасно слунце,
као ведро небо.
Стојан сина жени,
без свирачи, без свирку,
без попа, без попадију. 30
„Од уплу.“ Баје се седам дана и то по три пута. Бајалица у левој руци држи кашику, а у десној мало брашна. Кад заврши бајање, баца кашику и просипа брашно на сто. Ако се кашика „заклапа“, она се баца више пута. Бајалица посматра какве је фигуре направило брашно. Она потом три пута узима брашно и даје га болеснику да га попије с водом.
