Стојана
Често књиге земље препадале,
кој’ и пише, коме ли и’ праћа?
Цар и’ пише, на банови праћа,
сви банови на војску да иду.
Који има сина да си прати, 5
који сина, који ли па брата,
бан Маринко ни сина ни брата,
он си има девет миле кере.
Гњеван ’оди, гњеван се наваља[1].
Руке ломи, ништа не говори, 10
сузе рони низ бела образа.
Не може га никој упитати,
упита га најмлада Стојана:
„Ој бога ти, мој стари бабајко,
која ти је голема невоља, 15
гњеван[2] одиш, гњеван се наваљаш,
руке ломиш, ништа не говориш,
сузе рониш низ бела образа?”
„Кад ме питаш, најмлада Стојано,
кад ме питаш, право да ти кажем. 20
Често књиге земље препадале,
кој и пише, кому ли и’ праћа?
Цар и’ пише, на банови праћа,
сви банови на војску да иду.
Који има сина да си прати, 25
Који сина, који ли па брата,
а ја јадан ни сина ни брата."
Проговара најмлада Стојана:
„Не бој ми се, мој мили бабајко,
оприеми ми коња пеливана, 30
угегни га с дванаес колана
и тури му до две до три узде,
и нађи ми верна побратима —
ја чу д 'идем војску да војевам!"
Бан Маринко керку послушао; 35
опреми јо’ коња пеливана,
утегну гу с дванаес колана
и тури до две до три узде,
и најде јо' верна побратима —
испрати ју војску да војева. 40
Војевала за девет године,
кад наступи десета година,
нешто Турци меџу себ' говоре:
„'Вала богу, 'вала јединому,
да л' је Стојан ели је Стојана?!" 45
Водите гу у нове градине,
ако ли је Стојан, добар јунак,
а он нече прелази да тражи,
потпрче се[3] на тој бојно копље,
урипиче у нове градине, 50
откинуче струк бели босиљак,
метну че га нада десно око;
а ако је Стојана девојка,
а она че прелази да тражи,
откинуче струк бела босиљка, 55
метнуче га нада лево око."
Одвели ју у нове градине,
била мома 'итра и опака,
потпрла се на тој бојно копље,
урипила у нове градине, 60
откинула струк бели босиљак,
турила га нада десно око.
Ал' па Турци меџу себ' говоре:
„Да л' је Стојан ели је Стојана?!
Водите гу на нова пазара, 65
ако буде Стојан, добар јунак,
он че гледа шарени дудуци,
ако ли је Стојана девојка,
че да гледа шарене кудеље."
Одвели ју на нова пазара, 70
била мома 'итра и опака,
па не гледа шарене кудеље,
вече гледа шарени дудуци.
Ал' па[4] Турци меџу себ’ говоре:
„Да л' је Стојан ели је Стојана?! 75
Водите га на Дунав на воду,
ако буде Стојан, добар јунак,
пред војску че први да заплива,
ако ли је Стојана девојка,
она не сме напред да заплива." 80
Одвели ју на Дунав на воду,
била мома 'итра и опака,
па пред војску прва запливала.
Кад је била насред на Дунава,
руке мије та им шегу бије: 85
„'Вала, Турци, да вала сте луди,
испуцаше токе на пазуке —
не познасте Стојану девојку!
