Стојала Стојанка (46б)

Извор: Викизворник


[Стојала Стојанка]

Стојала Стојанка.
Стојала девојка,
Стојала девојка,
На крај бели Дунав.
Стојала Стојанка, 5
И сузе ронила.
Отуд иде Петар,
Петар млад трговац:
Што ти је Стојанке,
Што ти је девојко, 10
Што ти је та плачеш,
Што си сузе рониш,
Што си сузе рониш,
Те си лице квариш?
Имала сам Петре, 15
Једну милу сестру,
Па си је не знајем,
У који је града,
У који је града,
За кога је драга. 20
А како се звала,
Твоја мила сестра?
Јелена се звала,
Моја мила сестра.
Ајд по мен Стојанке, 25
За мен је Јелена.
Одолек ги Јела,
Оба сагледала.
Боже мили, боже,
Какво Петар води, 30
Од мене је вишља,
Од мене је лепша.
У ред гу метнула,
Брашно да вој сеје,
Брашно да вој сеје, 35
Лице да опраши,
Лице да опраши,
Петру да омрзне.
Брашно одсејала,
А лице омила, 40
Петру још по мила.
У ред гу метнула,
Деца да вој брише,
Деца да вој брише,
Руке да усмрди. 45
Деца обрисала,
А руке омила,
Петру још по мила.
У ред гу метнула,
Свињу да нарани, 50
Свињу да нарани,
Сукњу да упрља,
Сукњу да упрља,
Петру да омрзне.
Свињу наранила, 55
Сукњу уваркала,
Петру још по мила.
Бре не лудуј Јело,
Моја мила жено,
То је твоја сестра, 60
Сестра ти Стојанка.
Јела притрчала,
Па се загрлиле,
Јелена умрела.
Стојанка остала. 65

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Напомене[уреди]

  • Евгенија Поповић
  • Црна Трава

Извор[уреди]

  • Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 2, Лесковац, Народни музеј, 1988., стр. 48.