Мајка Мару на везиље дала;
Синоћ дала а јутрос је звали:
Јеси-л Маро научила везак?
- Н'јесам мајко ни виђела веска;
Heг' гледала Саву и Мораву[1]5
Како Сава на валове ваља,
Сава носи дрвље и камење,
A Морава рањена Јована.
Па Јовану зелена долама;
На долами свилени џепови; 10
У џепови сјајно огледало:
Огледа се момче и ђевојче.
У стиду се момче изгубило,
Од ђевојке руку заискало:
Дај ћевојко једну б'јелу руку! 15
Ал' ђевојка милостива била:
Она му је обадвије дала.
Гледаше се и огледаше се,
У стиду се момче изгубило,
Од ђевојке око заискало: 20
Дај ђевојко једно црно око!
Ал' ђевојка милостива била:
Она му је оба окаи дала. -
Гледаше се и огледаше се,
У стиду се момче изгубило, 25
Од ђевојке заискало дојке:
Дај ђевојко једну б'јелу дојку!
Ђевојчица милокрвна била:
Она му је обје дојке дала. -
↑Кад се историја овога краја српскога озбиљно проучи , онда ће и ова пјесма јасна постати. - Смијем и опет рећи, да је овђе оно доба када су зване "нашљедне“ земље трошиле снагу овога народа а на убет овога народа.
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 110-111.
