Стар се Ћурчић помамио,
бијелу браду обричио,
а бркове намавио,
док је Масу примамио.
Кад је било о поноћи, 5
стаде Ћурчич леђа пећи,
а Алмаси сузе тећи:
— Уз кога ћу, јадна, лећи?
— Али тећи, ал’ не тећи,
теби ваља са мном лећи! 10
Тад се Маса досјетила.
Сламом јастук напунила,
покрај старца прислонила.
Кад се Ћурчић пробудио,
сламни јастук загрлио: 15
— Кам ти ноге, кам ти глава?!
У јастуку суха трава.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 834.
