Стар се Ћурчић помамио, бијелу браду обричио, а бркове намавио, док је Масу примамио. Кад је било о поноћи, 5 стаде Ћурчич леђа пећи, а Алмаси сузе тећи: — Уз кога ћу, јадна, лећи? — Али тећи, ал’ не тећи, теби ваља са мном лећи! 10 Тад се Маса досјетила. Сламом јастук напунила, покрај старца прислонила. Кад се Ћурчић пробудио, сламни јастук загрлио: 15 — Кам ти ноге, кам ти глава?! У јастуку суха трава.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 834.
