Стари Вујадин

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ђевојка је своје очи клела "Чарне очи, да би не гледале Све гледасте, данас не виђесте Ђе прођоше Турци Лијевњани, Проведоше из горе хајдуке Вујадина са обадва сина На њима је чудно одијело На ономе старом Вујадину, На њем' бињиш од сувога злата, У чем паше на диван излазе На Милићу Вујадиновићу, Још је на њем' љепше одијело На Вулићу, брату Милићеву, На глави му чекркли челенка, Баш челенка од дванаест пера, Свако перо од по литру злата. Кад су били бијелу Лијевну, Угледаше проклето Лијевно, Ђе у њему бијели се кула Тад говори стари Вујадине "О синови, моји соколови, Видите ли проклијето Лијевно, Ђе у њему бијели се кула Онђе ће нас бити и мучити Пребијати и ноге и руке, И вадити наше очи чарне О синови, моји соколови, Не будите срца удовичка, Но будите срца јуначкога, Не одајте друга ни једнога, Не одајте ви јатаке наше Код којих смо зиме зимовали, Зимовали, благо остављали Не одајте крчмарице младе, Код којих смо рујно вино пили, Рујно вино пили у потаји. Кад дођоше у Лијевно равно, Метнуше их Турци у тавницу, Тавноваше три бијела дана, Док су Турци вијећ' вијећали
tu Како ће их бити и мучити;
ui Кад прођоше три бијела дана,
yu Изведоше старог Вујадина,
th Пребише му и ноге и руке;
ih Кад стадоше очи вадит' чарне,
Говоре му Турци Лијевњани:
"Казуј, куjо, стари Вујадине,
Казуј, куjо, дружину осталу,
И јатаке куд сте доходили,
yi Доходили, зиме зимовали,
,,fn Зимовали, благо остављали;
... Казуј, куjо, крчмарице младе
/ Код којих сте рујно вино пили,
;: Пили рујно вино у потаји.
??? Ал' говори стари Вујадине:
795 "Не лудујте, Турци Лијевњани!
80)( Кад не казах та те хитре ноге,
1245 Које-но су коњма утјецале,
456 И не казах за јуначке руке,
133 Које-но су копља преламале
Dgjjvghj И на голе сабље ударале,
lkm - Ја не казах за лажљиве очи,
P Које су ме на зло наводиле,
ui Гледајући с највише планине,
oi Гледајући доље на друмове, Куд пролазе Турци и трговци.

Избор[уреди]

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 254-255.