Станиша Котарац и паша од Пазара

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Станиша Котарац и паша од Пазара

0001 Бијела је вила закликнула
0002 С Велебића високе планине,
0003 Право вила зове у Котаре,
0004 А на име мајку Станишину:
0005 ”Зло ти јутро, мајко Станишина,
0006 ”Ти имадеш јединога сина,
0007 ”Станишу ти уватише Турци,
0008 ”По имену паша од Пазара,
0009 ”Одиста га објесити хоће.”
0010 А кад чује мајка Станишина,
0011 Скочи стара на ноге лагане,
0012 Па наоди једно момче младо,
0013 Који знаде писат’ књигу танку:
0014 ”Чуј ме, момче, ако Бога знадеш!
0015 ”Напиши ми једну књигу танку,
0016 ”И пошљи је паши од Пазара:
0017 ””Аман, пашо, драги господаре,
0018 ””А тако ти Бога великога!
0019 ””Немој мога изгубит’ Станишу,
0020 ””За што немам до њега једнога.
0021 ””А ко ће ме, пашо, саранити?
0022 ””Нека знадеш, драги господаре,
0023 ””А да има у Станише мога,
0024 ””Има, пашо, хиљада оваца,
0025 ””А под њима хиљада јањаца,
0026 ””Свије ћу ти дати за Станишу;
0027 ””Има, пашо, у Станише мога
0028 ””Има, пашо, хиљада цекина,
0029 ””Свије ћу ти дати за Станишу;
0030 ””Има, пашо, у Станише мога
0031 ””Има, пашо, у подрум ђогата,
0032 ””Који стоји кутију дуката,
0033 ””И код њега четири Маџара,
0034 ””Што му дају зоби и сијена,
0035 ””И њега ћу дати за Станишу;
0036 ””Има, пашо, у Станише мога,
0037 ””Има, пашо, сабља од мегдана,
0038 ””Чиста на њу три гајтана злата,
0039 ””То се зове сабља димишкија,
0040 ””И њу ћу ти дати за Станишу;
0041 ””Ево, пашо, драги господаре,
0042 ””И још има у Станише мога,
0043 ””По имену љуба Анђелија,
0044 ””Да је љепше ни у тебе нема,
0045 ””Који имаш седамнаест жена,
0046 ””И њу ћу ти дати за Станишу.””
0047 У ријечи кад му књига дође,
0048 Па им зове њега из тамнице:
0049 ”Кажи право, тако био здраво!
0050 ”Кажи право, што ја тебе питам.
0051 ”А имаш ли хиљаду цекина,
0052 ”Кажи право, Станиша војвода,
0053 ”И имаш ли хиљаду оваца,
0054 ”И под њима хиљаду јањаца?”
0055 ”Имам, пашо, више од иљаде.”
0056 ”А имаш ли, Станиша војвода,
0057 ”А имаш ли у подрум ђогата?”
0058 ”Имам, рече, драги господаре.”
0059 ”И код њега четири Маџара,
0060 ”Што му дају зоби и сијена?”
0061 ”Имам, рече, драги господаре.”
0062 ”А имаш ли сабљу оковану.
0063 ”Што се зове сабља димишкија,
0064 ”Јесу л’ на њу три гајтана златна?”
0065 ”Имам, рече, драги господаре.”
0066 ”А имаш ли брешу оковану,
0067 ”Дивну брешу у Бреши ковану,
0068 ”У Мљецима брешу оправљену?”
0069 ”Имам право, драги господаре.”
0070 ”А чу ли ме, Станиша војвода,
0071 ”А имаш ли Анђелију љубу,
0072 ”Да је љепше ни у мене нема?” –
0073 ”За то не знам, драги господаре,
0074 ”Да је љепше ни у тебе нема,
0075 ”Али имам Анђелију љубу.”
0076 У ријечи коју говораху,
0077 У то доба мајка Станишина,
0078 Носи стара хиљаду цекина,
0079 Јави стара хиљаду оваца,
0080 И под њима хиљаду јањаца,
0081 А ето ти четири Маџара,
0082 Ђе му воде ђогу од мегдана.
0083 Кад ето ти китне Анђелије,
0084 О бедри је сабљу објесила,
0085 А у руку држи брешку танку,
0086 Пак пред пашом двору долазила,
0087 А паша их види са пенџера,
0088 Па их позва у бијелу двору.
0089 А да видиш мајку Станишину,
0090 Клекну стара на гола кољена:
0091 ”Аман, пашо, драги господару!
0092 ”Ево, пашо, што сам обећала,
0093 ”Ево, пашо, хиљаду цекина,
0094 ”Ево, пашо, хиљаду оваца,
0095 ”А под њима хиљаду јањаца,
0096 ”Ево, пашо, ђоге од мегдана,
0097 ”Ево, пашо, четири Маџара.”
0098 Кад ево ти Анђелије младе,
0099 О бедри је сабљу објесила,
0100 А у руке држи брешку танку,
0101 Пред пашом се млада поклонила:
0102 ”Ево, пашо, слатки господаре,
0103 ”Узми, пашо, што је теби драго.”
0104 А кад види паша од Пазара,
0105 И њему се ражалило било.
0106 Турчин бјеше, да га Бог убије!
0107 Ал’ лијепо учинио био.
0108 Пак му узе пет стотин’ цекина,
0109 И узе му пет стотин’ оваца,
0110 И под њима пет стотин’ јањаца,
0111 И узе му ђога миланога,
0112 И узе му четири Маџара,
0113 Који дају зоби и сијена,
0114 И узе му сабљу димишкију,
0115 Поклони му љубу Анђелију,
0116 Анђелији ону брешу танку,
0117 Па Станиши тако говораше:
0118 ”О Станишо, чу ли ме, војвода,
0119 ”Чему, Станко, идеш у ајдуке,
0120 ”Кад ти није никаква невоља?
0121 ”Остави се више од ајдука,
0122 ”А ево ти моју вјеру давам,
0123 ”Ако би те икад уватио,
0124 ”Не дајем те више на откупе.”
0125 Узе Станко своју стару мајку,
0126 Своју мајку и вјерну љубовцу,
0127 С њима иде двору бијеломе,
0128 Теке Станко пред дворове дође,
0129 Својој мајци тако говораше:
0130 ”Ајде, мајко, м’јеси брашненице,
0131 ”А ја пођох искупљат’ ајдуке.
0132 ”Ако би ми Бог и срећа дала,
0133 ”Да осветим бруку за срамоту.”
0134 А мајка га Богом заклињаше:
0135 ”Немој синко, млијека ти мога!
0136 ”Ах пасај се врага и Турака.”
0137 А Станиша мајку послушао.
0138 То је било не знам је ли било,
0139 Нам’ и друштву добро здравље било.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.