Станика ми болна легаше,
Од таја пуста болес неверна.
Никој ми њума, мори, не верује.
Кој верује, џан'м, дом га нема,
Отишеја на далеко, 5
На далеко у тој преко,
Да закупи девет села.
За десето крчму пије,
На чашу му абер дође:
Станика је много болна. 10
