Дивне ти су на маслини гране,
Јошт је љепша Лобашева Стане,
Смамила би под небо облаке,
Камол' не би по земљи јунаке.
Све је момке помамила мамом, 5
А највише Долибашу Пера.
Мамио се, те се помамио,
У помами чудо починио,
У ноћи се Стане добавио,
Љубио је и омиловао. 10
На погледну мјесту угризао,
Два јој зуба у грло угнао.
А на образ рану начинио.
Када јутру о зорици било,
Долибаша муках преболио, 15
А Стану је за се привјенчао.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 226.
