Стана и брат Микаил

Извор: Викизворник


Стана и брат Микаил

Појде Стана да кумује
с мила брата Микаила.
Пројде гору без говору,
па кад беше на крај гору,
седе Стана да ладује, 5
брат Микаил обедује,
танка Стана лице мије,
брат Микаил коња поји.
Сину лице као слунце,
бело грло као месец. 10
Брат Микаил проговара:
„Чујеш мене, сестро Стано,
до сад си ми сестра била,
а од сада прва љубе.“
„Ћути, брале, скаменил се, 15
па се камен направија.
Чујте, тице, по горице
па кажете моје мајке
нек ми прати бело платно,
а у платно црну мрежу, 20
да замрежим моје лице
и да рипнем у бел Дунав;
боље да ме рибе једу,
него да ме братац љуби.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 734-735.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 257.