Стана и Јован

Извор: Викизворник


Стана и Јован

Пошла Стана с Јована
у гору лисник да дену.
Јован си Стани говори:
„Попој ми, Стано, убава!”
— Не смејем, брале, не смејем, 5
у гору има ајдуци,
тебе че младог да губе,
мене че младу да љубе.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 30.