Станаја сало запали.
Сабирају се сељани,
купују тьнки конопци
јадну Станају да бесе,
а Станаја им говори: 5
„Не требају ви конопци,
ја имам бели пешкири.
Кад сам и’ јадна доткала,
опадница је имала
и ја сам одма’ познала 10
да че ме сас њи’ обесе.”
Белешке
Песме илуструје народно веровање у предсказање. Лепшу и дужу варијанту забележио је Светислав Првановић („Младе моме наклале", „Развитак“, бр. 1 до 1968, стр. 68).
Референце
Извор
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 15.
