Срцу (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Срцу
Писац: Милета Јакшић





        
СРЦУ

Вратила те натраг мени
     Као дете расплакано,
Ко испијен пехар вина,
     Срце моје, љута рано!
Убила ти веру тврду,
     Зрак у ноћи нема бола
Учила те, да су жеље
     Над и љубав варка гола —
Са путева за сновима
     Ти се враћаш куту своме,
У дубини суза твојих
     Видим где те јади ломе
А ја шта ћу ? Руке ширим,
     Примам те у празне груди,
Царуј мноме ко и до сад,
     Ако можеш мудро буди.
Пред тобом будућност пуца,
     Магле крију даљне путе,
Слутим да ће опет бити
     Љутих рана, борбе љуте.
Ал' кад вриснеш на попришту,
     Где ти муња смрћу орети,
Пови главу, ал' остани
     Као борје на врлети.
Мрзи, љуби, певај, плачи,
     То ти је и прошлост била,
Кршила те мржња, туга,
     Ал те није саломила.
Уздигни се, као орбо,
     Кад до њега хајка стиже,
Што с презором земљу гледа
     Па се гордо небу диже. . . .

27 XII 1892



Извор[уреди]

  • Ленскіŭ, „Срцу“, Стражилово, год. VI, бр. 2, 10. јануар 1893. године, стр. 17.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.