Без милости срце
Скршила си мени,
Чемером залила
Вијек мој зелени.
Али шта је само
Срце кад потпада?
Изнад срца дух је,
А ти дух не свлада.
Тај у више круге
Слободан одл'јеће,
И жиг на те грдна
Презирања меће;
Да знаш ако пјесннк
Скучи врат под иго,
Он г' и збаци, рушећ'
Славу што је диг'о
Ако ти ј' и пред'о
Вијенцима име,
То је да гре вјечит
Укор св'јета с њиме.
Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 46-47, Београд, 1892, Српска краљевска академија.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
