Српској застави

Мило Јововић

Заставо српска, заставо мила,
Увјек си Србу ти драга била,
И бићеш вазда док траје св'јета,
Јер си за њ света.

Кад трубе бојне глас се зачује,
Ко са њим први у бој путује?
Ти се уз њега лепршаш чила,
Заставо мила.

Србин те сваки поштује, ц'јени,
Жив не допушта да те ко пл'јени,
Ђе год се борба крвава лила,
Ти си се вила.

Кормилом лађе ти си му била
И свуд поносно ширила крила,
Уз тврди камен међу хероје
Мјесто је твоје.

Лепршај чило, поносна буди,
И храбри наше јуначке груди,
Ми ћемо вјерни те остати,
Увјек нас прати.

Заставо српска, заставо мила,
Увјек си Србу ти драга била,
И бићеш вазда док траје св'јета,
Јер си за њ света.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, 1901., Мило Јововић, „Цетињски вјесник“, број 28., Цетиње, 7. априла 1911., Ускршњи прилог, стр. 5.