Што-с не види Видорија црква?
Што-л не чује с Горичке свирала?
Нема попа да цркву отвара...
Ни чобана да свиралу свира...
Све притисла тама и омара, 5
Канда ниђе живе душе нема!...
Ал' закука Тадићева љуба!
Љуто кука... мучно изговара:
Јој! мој Миле, ђе су твоје виле?
Што не ломе на тавници врата? - 10
Да ми дођеш, и да ме обиђеш...
Вај проклета тавницо Петрињска!
У балатин ти отишла пусти:
- Ал' мој Миле к мен би испливо.
↑Мијаило Тадић Србин, родом негђе око Рујевца у пређашњој другој банској пуковнији. По народној јуначкој пјесми он је похајдучио се од зулума некога свога капитана. За велику "таглију" издао га је његов
наранџија у Рујишкој, у Босни, те је ту и погинуо, кажу године 1856. Знао је ваљано читати писати, њемачки је говорио тачно. Одликовао се је бранећи сиротињу од самовоље "господске."
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 153-154.
