Срма трепти, злато проговара,
то се момак с драгом разговара.
Злато Мара момку говорила:
— Срмо Јово, ја те чекат нећу!
Даница је чекала мјесеца 5
виш горице за три годинице.
Срмо Јово, шта је исчекала?
Исчекала кишу са снијегом!
Мој Јоване, један лафазане,
лафе мећеш, а узет ме нећеш! 10
— Немој, Маре, лагат’ ашићаре!
Богме ћу те узет о јесени,
о јесени кад плод зарумени!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 199.
