Дођи ми момче касно на сно,
Кад ми мајка спи!
„Имаш кују лајавицу,
Не смием дјевојко.“
„Ја ћу бацит кору хљеба, 5
Дођи ми слободно.“
„„Имаш врата пошкрипуша,
Не смием дјевојко.“
„Ја ћу врата намазати.
Дођи ми слободно.“ 10
„„Мајка ти је предавица,
Не смием дјевојко.“
„Покрит ћу ју мрком чохом
Дођи ми слободно.“
И послуша он дјевојку 15
Пође ми слободно,
Кад је био преко поља,
Лиепу ми запјева,
Када бјеше преко башће,
Умал' ми не црче! 20
Када пређе преко плота,
Ногу сломи,
Кад ми бјеше преко куће,
Чабар обори.
Чабар лети, лонце таре, 25
Зло се почини.
Уста мати, уста отац:
„Шта то кћери би?"
Лези ми мати, лези ми отац,
Не дигли се ви! 30
Наша маца ловак лови,
Чабар обори;
Чабар лети лонце таре,
Зло се почини.
Уста мати лонца брати 35
Кућу запали,
Уста отац кућу тушит,
Браду запали,
Уста кћерца браду тушит
Руку уломи. 40
Скупише се све комшије,
Руку лиечити,
Али момче сретно бјеше,
И с њим дјевојче
Побјегоше преко башће. 45
До своје куће.
