Споразум о пријатељству и савезу (Немачка и Италија 1939)

НЕМАЧКО-ИТАЛИЈАНСКИ СПОРАЗУМ О ПРИЈАТЕЉСТВУ И САВЕЗУ

Немачки државни канцелар и Његово Величанство Краљ Италије и Албаније, Цар Етиопије, сматрају да је наступио час, када треба свечаним пактом потврдити тесни однос пријатељства и заједнице по тежњама које постоје између националсоцијалистичке Немачке и фашистичке Италије.

Пошто је заједничком, за вечита времена утврђеном, границом између Немачке и Италије створен поуздан мост за пружање узајамне помоћи и потпоре, обе владе поново изражавају своју приврженост политици, чије су основице и циљеве већ раније уговориле, политици која је пожњела успеха како са гледишта заштите интереса двеју земаља, тако и за обезбеђење мира у Европи. Чврсто повезане међусобно како душевном сродношћу својих погледа на свет, тако и замашном солидарношћу својих интереса, немачки и италијански народ чврсто су решени да се и убудуће раме уз раме, удруженим силама залажу за обезбеђење свога животног простора и за одржавање мира.

На томе путу који им је обележила историја, Немачка и Италија, усред света пуног немира и разорних деловања, желе да служе задатку, одржавања темеља европске културе.

Да би ова начела утврдили у виду уговора, одредиле су своје пуномоћнике, и то:

Немачки државни канцелар: министра Рајха за спољне послове господина Јоахима фон Рибентропа;

Његово Величанство Краљ Италије и Албаније, Цар Етиопије: министра спољних послова горфа Галеаца Ћана ди Кортелацо,

који су, изменивши своја пуномоћија и нашавши да су она у свему исправна и пуноважна, постигли сагласност и уговорили следеће одредбе:

Члан 1.

Обе уговорне стране стално ће бити у међусобном додиру, да би се међу собом договориле о свим заједничким интересима или о свим питањима која се тичу ситуације у Европи као целине.

Члан 2.

У случају да би заједнички интереси Високих Страна Потписница били загрожени каквим било међународним догађајима, оне ће сместа приступити договору да би предузеле мере потребне за заштиту тих интереса.

Ако би безбедност или други животни интереси једне стране потписнице били загрожени споља, друга страна потписница пружиће пуну политичку и дипломатску потпору, како би се та опасност отклонила.

Члан 3.

Ако би се насупрот, жељама и надама Високих страна потписница, догодила да једна потписница западне у ратне заплете са другом силом или другим силама, друга страна потписница сместаће као савезник пристати уз њу и помоћи је свим својим војним снагама на копну, на мору и у ваздуху.

Члан 4.

Да би у даном случају могле обезбедити брзо извршење савезничких обавеза примљених чланом 3, владе обеју страна потписница и надаље ће продубити своју сарадњу на војничком пољу и на пољу ратне привреде.

Исто тако ће обе владе стално да се споразумевају и о другим мерама потребним за примену одредаба овога пакта.

У сврху означену у првом и другом ставу овог члана, обе владе образоваће сталне одборе који ће бити потчињени министрима спољних послова двеју страна потписница.

Члан 5.

Високе стране потписнице обавезују се већ сада да ће, у случају рата који би заједнички водиле, закључивати примирје и мир само у потпуној међусобној сагласности.

Члан 6.

Обе високе стране Уговорнице свесне су значаја који имају њихови заједнички односи са пријатељским силама. Решене су да те односе одржавају и у будућности да их заједнички развијају у духу сагласних интереса који их везују за поменуте силе.

Члан 7.

Овај Пакт ступа на снагу одмах у часу потписивања.

Ове Високе Стране Потписнице сагласиле су се о томе да први период његовог важења утврде на десет година.

Оне ће се, пре истека овог рока, благовремено споразумети о продужењу важности Пакта.

Извори

• Политика, бр. 11.126 од уторка 23. маја 1939, насловна страна.