Спаљеној пјесми

Мило Јововић

Збогом пјесмо моја,
Највјернија друго,
Мила си ми била,
Али не за дуго.

Мила си ми била,
Кад су прса моја,
Уздисала слашћу
Среће и покоја.

Мила си ми била,
Кад прољеће моје
Китило ме цв'јећем
Различите боје.

А сад си ми тужна
И пуна горчила,
Јер се радост моја
Тугом замјенила.

Што у теби спјевах,
Бјеше жеља жива,
Која ми се јоште
У срдашцу скрива.

Ал' у тебе пјесмо,
Не см'је даље стати,
Пламен ће је живи
Сада прогутати.

Ал' с' пепела твога
Она жеља стара,
Наћ' ће опет мјесто
Сред мојих њедара.

И ту ће остати,
Док ми срце бије,
Па и у гроб доћи ће,
Да се самном скрије.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Мило Јововић, „Словански свет “, број 44., у Бечу, 15. новембра 1895., стр. 412.