„Спава ми се, дремље ми се,
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!
Сам заспат не могу,
суве синђе линђе ле, 5
гиздава девојко!"
„Спавај, ђаче, наспавај ое,
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!
Мене мајка запретила: 10
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!
Док не испредем да не легнем,
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!" 15
„Спава ми се, дремље ми се,
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!
Сам заспат не могу.
Суве синђе линђе ле, 20
гиздава девојко!"
„Спавај ђаче, наспавај се,
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!
Мене мајка запретила: 25
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!
Док не исплетем да не легнем,
суве синђе линђе ле,
гиздава девојко!"[1]30
Напомена
Казивала: Петројка Петровић, рођена 1905. године у Белој Води.
Референце
↑Седељачка песма намењена онима који „дремљу" на седељци.
Извор
Народне умотворине из Крушевачког Поморавља (Записи из Беле Воде) „Расковник", новембар 1984., година ХI, број 41., стр. 38.
