Сонет - XXXVI (Сутони)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXXVI
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXXVI
Сутони


Вај, сваки је сутон непријатељ за ме.

У моју душу сумња се прикрада,

Јер видим да смртна хармонија влада

У тој мешавини светлости и таме.


И тад као херој после страсне битке

Одморишта хоћу без страсти и жара,

Већ да ми се душа на души одмара

И да милују ме благе руке витке.


Јер у сутон груди пуне су ми плача.

Можда је то скривен бол што дању ћути

А у сутон јасно, када мру тренути,


Осећа како се у старост корача.

Море пролазности дан свирепо гута

Хладно за бол душа што у њему плута.


Страх ме од самоће кад време корача.


1917


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.