Сонет - XXXIV

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXXIV
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXXIV



Oдлази од мене и тони у калу,

Иди путем којим душа мртва бива,

Путем где се младост тренутно ужива

И предаје лудом и порочном валу.


И кад једног дана твоју главу малу

Осетиш да јесен пепелом покрива,

Заплакаћеш горко болом срца жива

Што си чар лепоте сточила у шалу.


Тад ћемо се срести. Далеко, бескрајно

Биће наше душе тога боног часа.

Тад ћеш осетити како се таласа


У твом срцу љубав спржена очајно

И моје ћеш око које слава греје

Осетити како поносно се смеје.

Појмићеш, но доцкан, шта остаје трајно.

1917


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.