Сонет - XXI

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXI
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXI



Сву тугу своју у те бих да скријем

И да, друкчији но што сви ме знају,

На твоме недру, кô у родном крају,

Кришом од људи сузе своје лијем.


Само твој да сам, и сав да се свијем

И да ме очи твоје воде рају,

У кут где боли и уздаси стају:

Из твога ока да утеху пијем.


Мој бол је велик, од свег бола већи,

И само теби, теби ћу га рећи:

О, буди сведок мога искушења!


И вратићу се чист, у свет пун гада

И вратићу се без греха и јада.

О, буди црква и Бог мог спасења.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.