Сонет - XL (Свештеници)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XL
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XL
Свештеници


Наша плаха младост не осећа бездну,

За њу пут је греха беласање магле,

Ка животу бола наша срца нагле

И за страшћу туге једра прса чезну.


Смрт нити нам страсти нити срца резну,

Нити да у сузи очи нам замагле:

Наше су се очи с побожношћу сагле

Пред гробљем богова што у срцу грезну.


А кад руб црвени сунцем с јутра блесне,

Ходамо кô херој поносит у јеци

Новом храму бола, горди, душе свесне.


Нека урла Кербер! Цепте трске многе;

Ми у белом руху кô афрички жреци

Грехом новом Јуди опраћемо ноге.


Без датума


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.