Сонет - XIX

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XIX
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XIX



Васкрснуо је један бокор свенут

Пун вреле боје младалачки јасне,

Охол кô лепе краљице из басне,

Расувши мирис уздисања врела.


Искушења је зацарио тренут,

Плавио ме је дах лепоте страсне,

Љубави једне крваве, а касне.

Што мене за свог кумира је хтела.


И дрхтао сам крај раскоши што је

Нудила своје мирисе и боје.

И тад утекох сав стидом обливен.


И узбрао сам, кô кришом, пун жуди

Цвет један, што ми још мирише груди,

Цвет тужан, бео и у куту скривен.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.