Сонет - XIV

Милутин Бојић

Сонет - XIV Писац: Милутин Бојић

Сонет - XIV

Тражио сам једно ново небо, да бих

Загњурио душу са сновима свима,

Душу пуну празних осека и плима,

Душу, чији кути беху лажи сити.

Ти сплет својих жеља невиних и слабих,

Уздахе свих ноћи, свих лета и зима,

Песме свих сотона и свих серафима

Хтела си у један кип свих снова слити.

Обоје за истом жудили смо сликом,

Вођени нејасним лутали смо дуго,

Кô да назирасмо мраком једно друго,

И рекосмо реч, што не рекосмо ником

На сусрету првом, мада нисмо хтели

Ми смо се волели, пре но смо се срели.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 106 година.