Сонет - XI
| Сонет - XI Писац: Милутин Бојић |
Север је плео гранама опело,
Побожно зима спуштала се с гора,
Из свога сиво-плаветнога двора;
И јаблању се грчила имела.
Јежи се река и иње је бело
Као низ ситних папратових спора
Превлачи слојем залеђених бора.
Зима је царски вео пољем плела.
Река се мрзне, али покушава,
Све чари које даље југу броде
И раскош зиме да у себи сточи.
Али од свега што се оцртава
У огледалу неслеђене воде
Ја видим само твоје топле очи.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.
|