Сонет - I

Милутин Бојић

Сонет - I Писац: Милутин Бојић

Сонет - I

О, стара је прича да носимо маске

И сви да смо глумци бољи или гори

И за лаж да Господ сам нам идол створи

И арену пуну маглине и праске.

Али, вај, ја данас спазих бинске даске

И тамо где мишљах искрени су збори,

Где истине зубља непрестано гори,

И с презрењем где се прате светске ласке.

Данас паде идол и сав сјај се отре,

У костур се труо претвори сав блесак.

Место усред врта нађох се пред гробом,

Одакле с презрењем на ме змије мотре.

О, разумем пада страховити тресак:

Ја сам био глумац и пред самим собом.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 106 година.