Сонет (Петар Сундечић)
| Сонет Писац: Петар Сундечић |
Сини зоро, пјевни шево бајна,
Стреси крила с росних ливадица;
Скочи сунце с планинских литица,
Огриј окно њена двора сјајна!
Прени ми је, о природо чарна,
Да јој гледам анђеоска лица;
На уснама свитим од ружица
Да јој читам осмијеха тајна!
Ал’ ето је! Ох, ето је, цв’јете,
Лепрши јој одорица б’јела;
Смјерно ступа у свом рајском чару.
Ох, как’ одмах к оном цв’јету лете
Све ми жеље, кȃ рој жедних пчела
Мед да сасну у заносну жару!
Извор
[уреди]- Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 451
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Петар Сундечић, умро 1884, пре 140 година.
|