Синоч Марко од Солуна дојде,
и доведе Солунку девојћу.
Он говори, она не говори,
он вечера, она не вечера.
„Говор', море, Солунко девојћо, 5
говор', море, не проговорила,
вечер', море не повечерала!"
Проговара Солунка девојћа:
„Да како чу јадна да вечерам:
два се ставе, од мене се славе: 10
Това ми је крадена девојћа!
А ја нес'м сирота крадена,
него сам сас добро доведена
c јасно слнце из баштини двори
с јасан месец у војнови двори." 15
