Соко црногорски

Јован Илић

Соко црногорски Писац: Јован Илић

Соко црногорски

Полећео соко тица сива

А од оне ломне Горе Црне,

У дивоти да дивнијег нема:

На глави му круна позлаћена,

Крила су му бисером кићена.

Гледало га мало и велико,

Гледало га, пак је бесједило:

Боже мили, да дивна сокола!

Ко му даде круну позлаћену?

Ко му кити од бисера крила?

Што л' се вије небу под облаке?

Соко њима кликом одговара:

Чујете ли мало и велико!

Што питате, право да ви кажем.

Кад се једном надлетасмо лета,

Змај огњени са соколом сивим,

Ја надлећех змаја огњенога,

Надлећех га и два и три пута,

Уграбих му круну са врх главе,

Те је носим њему на срамоту.

А ко ми је крила накитио?

Ја имадем богом-посестриму,

Посестриму из горице вилу!

Што л' се вијем небу под облаке

Нека види мало и велико,

Ја нашто ми круна позлаћена,

Нашто су ми крила бисерова,

Што л' је соко пиле црногорско.

Напомене

• Ова песма је из: С. Н. Лист 1847, бр. 15

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 31-32, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.