Соко младожења

Извор: Викизворник


Соко младожења

0001 Откако је свијет постануо,
0002 Није бољи цв’јетак процавтио,
0003 Нит се боља родила дјевојка,
0004 Што у граду Стамбулу б’јелому
0005 Драга кћери од Стамбула краља.
0006 Просе му је одасвуд јунаци,
0007 Ал је краљу не ће да удава,
0008 Нег јој тврде сагради дворове,
0009 Да к њом нитко одникуд не може,
0010 Нег сам бабо, кој’ ју је родио.
0011 Ту је стала лијепа дјевојка.
0012 Нити види сунца нит мјесеца,
0013 Б’јела дана ни млада јунака.
0014 Када једно јутро рано било,
0015 Долијеће сокол птица сива,
0016 Разбија јој врата од прозора
0017 И ул’јеће у бијеле дворе,
0018 Смеће с’себе ситне перушине,
0019 Оста јунак ко на гори сунце.
0020 И он љуби лијепе дјевојке.
0021 Отоле се сокол упутио,
0022 И говори лијепој дјевојци:
0023 „Остај с Богом, драга душо моја!
0024 Ако би се љубав обазнала,
0025 Пиши мени листак књиге танке,
0026 Пошљи ми је гори соколовој.“
0027 Мал по мало њој се обазнало,
0028 Старац јој је обазнао бабо,
0029 Нит је бије, а нити је кара,
0030 Нег с ње свлачи свилене каваде,
0031 Облачи је у влашке бјељаче,
0032 Свлачи њоме жуте штопелице,
0033 Облачи јој чобанске опанке.
0034 Постави јој лаке брашненице
0035 И стави јој торбе струњавице,
0036 Па јој дава дренове тољаге.
0037 Изведе је пред бијеле дворе,
0038 Па је бабо говорио њоме:
0039 „Ајде с Богом, драго д’јете моје!
0040 Ајде тамо по свијету млада,
0041 Ајде ишти вјереника твога,
0042 Вјереника, љубио кој’ те је;
0043 Ако би се вратила на дворе,
0044 Мојом руком одсјећ ћу ти главе.“
0045 Кад то чула лијепа дјевојка,
0046 Тешко цвили и сузе прољева.
0047 Мисли јадна, куд ће и како ће,
0048 Јер никуда пута не умије.
0049 Обрнула путем стрампутице,
0050 Докле нађе горе буковине.
0051 Ту налази од горе чобана,
0052 Божју му је помоћ називала:
0053 „Бог помого, од горе чобане!
0054 Ако би те умолити могла,
0055 Кажи мени горе соколове.“
0056 Охоло јој чобан одговара:
0057 „Ход отоле, влашка чаробнице!
0058 Ја не знадем горе соколове.“
0059 Цвилећи му млада одговара:
0060 „Ој чобане, од злата јабуко!
0061 Ја нијесам влашка чаробница,
0062 Него кћери краља од Стамбула.
0063 Стари ме је потурио бабо,
0064 Да ја тражим вјереника мога,
0065 Вјереника, кој’ ме је љубио,
0066 А никуда пута не умијем.“
0067 Када чуо од горе чобане,
0068 Њоме се је чобан смиловао,
0069 Па јој каже горе соколове:
0070 „Ти отиди мало понапр’једа,
0071 Па кад прођеш горе буковине,
0072 Па ћеш наћи горе орахове,
0073 Јест та гора дуга и широка;
0074 Има хода седам, осам дана.
0075 Па кад прођеш горе орахове,
0076 Па ћеш наћи зелене ливаде.
0077 Ливада је дуга и широка,
0078 Добру коњу и добру јунаку.
0079 У три би је дана припјешио,
0080 Теби младој има и шест дана.
0081 Када прођеш зелене ливаде,
0082 Ти ћеш наћи Саве воде хладне.
0083 Лети Сава мутна и крвава.
0084 Она носи коње оседлане,
0085 А јунаке младе оружане.
0086 На води је ђумлугџија вила,
0087 Која има ђумлук узимати:
0088 Врану коњу све четири ноге,
0089 Јунацима са рамена главе,
0090 А теби ће, лијепа дјевојко,
0091 Теби хоће црне очи твоје.
0092 Свуд ћеш проћи, али туда не ћеш.
0093 Е да би ти Бог и срећа дала,
0094 Да би вила на води заспала,
0095 Ти извади са ноге опанке,
0096 И ти скочи у воде студене,
0097 И прегази Саве воде хладне.
0098 Па ти хајде мало наприједа,
0099 Па ћеш наћи горе соколове,
0100 А у гори жутицу наранчу,
0101 А у њоме сивога сокола,
0102 По имену вјереника твога.“
0103 Кад то чула лијепа дјевојка,
0104 Тад чобану л’јепо захвалила.
0105 Она пође гором наприједа.
0106 Цвили јадна као гуја љута,
0107 У сусрету не срета никога,
0108 У сустигу не стиже никога.
0109 Гдјено би ју данак оставио,
0110 Ту би мртва заскочила ноћца,
0111 Ту би она ноћцу ноћевала.
0112 Али њоме Бог и срећа дала,
0113 Здраво прође горе буковине
0114 И зелене горе орахове,
0115 Докле нађе зелене ливаде.
0116 У то дође к Сави води хладној,
0117 Ту се јадна тешко припанула,
0118 Ту находи виле ђумлугџије,
0119 На камен је главу наслонила.
0120 Кад то видје лијепа дјевојка,
0121 Она свлачи са ноге опанке,
0122 Брзо гази Саве воде хладне.
0123 Ма је њоме Бог и срећа дала,
0124 Да је вила још на води спала.
0125 Она нађе горе соколове,
0126 А у гори жутице наранче,
0127 У наранчи сивога сокола,
0128 Па зазивље вјереника свога:
0129 „Ој соколе, драга душо моја,
0130 Ево теби вјеренице твоје!“
0131 Охоло јој сокол одговара:
0132 „Ход’ отоле, влашка чаробнице!
0133 Ај ти н’јеси вјереница моја,
0134 Ја ти јунак вјереницу имам,
0135 Ја је имам, али је далеко,
0136 У Стамбулу граду бијелому,
0137 Драгу кћерцу од Стамбула краља.“
0138 Кад то чула лијепа дјевојка,
0139 Опет она њему проговара:
0140 „Ој соколе, драга душо моја!
0141 Ја сам млада вјереница твоја.
0142 Мени се је љубав обазнала.
0143 Старац ми је бабо обазнао,
0144 Па је бабо потурио мене,
0145 Да ја тражим вјереника мога,
0146 Вјереника, кој’ ме је љубио,
0147 Ја сам прошла горе буковине,
0148 И прошла сам горе орахове,
0149 Док сам нашла зелене ливаде,
0150 Пригазила Саве воде хладне.“
0151 Кад то чуо мој сиви соколе,
0152 Крилим трептне, из наранче сл’јеће,
0153 Па загрли вјеренице своје.
0154 Ту је јунак грли и цјелива
0155 И овако њоме проговара:
0156 „Ој дјевојко, драга душо моја!
0157 Овди н’јесу б’јели двори моји,
0158 Нег се врати брже натраг млада,
0159 Ако би ти Бог и срећа дала,
0160 Да би вила још на води спала,
0161 Ти прегази Саве воде хладне,
0162 Па ћеш наћи б’јеле дворе моје,
0163 Ласно ми их познавати хоћеш.
0164 Моји двори јесу понајвиши,
0165 Понајвиши, а и понајбољи.
0166 У двору је мила моја мајка,
0167 Л’јепо хоће тебе причекати.
0168 Када ноћи половина буде,
0169 Ја ћу доћи на бијеле дворе.“
0170 Кад то чула млађахна дјевојка,
0171 Она ми се натраг повратила,
0172 Па прегази Саве воде хладне
0173 И находи дворе соколове.
0174 Куцала је алком на вратима.
0175 Одзивље се соколова мајка:
0176 „Тко ми куца алком на вратима,
0177 Данас му се о главу разбила,
0178 Како хоће, ако доли дођем.“
0179 Ал говори млађахна дјевојка:
0180 „Отвор’ дворе, соколова мајко!
0181 Ево теби невјестице твоје,
0182 Вјеренице сивога сокола.“
0183 Кад то чула соколова мајка,
0184 Брзо јој је дворе растворила.
0185 Руке шире, у лице се љубе.
0186 Вруће јој је каве приправила.
0187 Тад је ставља на меке душеке
0188 И овако њоме говорила:
0189 „Сад почини, лијепа дјевојко!
0190 Јербо веће трајати не можеш.“
0191 Још не било ни дв’је уре ноћце,
0192 Кад ето ти сивога сокола,
0193 И он иде спавати с дјевојком.
0194 Његова је уранила мајка,
0195 Уранила на б’јеле камаре,
0196 Украла му ситне перушине,
0197 На живи их огањ наложила,
0198 Да он више у гору не може.
0199 Устане се он сиви соколе,
0200 А да иде полећет у гору.
0201 Кад му нема ситне перушине,
0202 Стане своје проклињати мајке,
0203 Зашто му их на огањ бацила.
0204 Ал је њему мајка говорила:
0205 „Ах не лудуј, драго д’јете моје!
0206 Што ће теби ситне перушине,
0207 Што ће теби гора соколова?
0208 Ти уживај б’јеле дворе твоје
0209 И у двору миле мајке своје,
0210 Миле мајке и госпође Фајке.“



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890