Соко лети од јеле до јеле
па он тражи хлада нележана
и он тражи воде непијене,
и он тражи траве некошене.
Гледала га с пенџера дјевојка, 5
гледала га па је бесједила:
— Слети к мени, сив зелен соколе!
У мен’ има хлада нележана,
у мен’ има воде непијене,
у мен’ има траве некошене! 10
Бијеле груди, хладак нележани,
чарне очи вода непијена,
русе косе трава некошена.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 21.
