Соко лети изнад Сарајева,
тражи хлада гдје ће хладовати.
Нађе јелу насред Сарајева
и под јелом прострта халија,
на њој сједи зумбул удовица 5
и дјевојика, румена ружица.
Мислио се сив-зелен соколе:
— Мили боже, коју бих љубио?
Ил’ дјевојку, румену ружицу,
ил’ ћу љубит зумбул удовицу? 10
Он се саге да љуби дјевојку.
Ал’ повика са града диздаре:
— Бјеж’, соколе, не љуби дјевојке!
То је злато за мене избрато,
лако хоћеш данас погинути! 15
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 104.
