Соко гнездо вије у јеловој гори,
У јеловој гори, на јеловој грани;
Соколу долазе из горе гусари:
„Издај нам, соколе, Јанину планину.
„А ми ћемо тебе из села девојку.” 5
Ал' је то зачула из села девојка,
Брже је скочила, гору запалила.
Горела је гора три дни и три ноћи,
Док је догорела соколу до гнезда.
Соко гнездо гаси, а девојку куне: 10
„Ој дево, девојко! млого девовала!
„Млого девовала, мало невовала!
„И што невовала, и то боловала!”
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 503.
