Сокол ми лети високо,
Реди ми перје широко.
Сокол се вива, превива,
Иска ми мому целива.
Мома му се не дава: 5
— Не дам ти се, соколе,
Не дам ти се, ђаволе,
За синоћне срамоте,
За јутрошње посмеше.
Ја си идем из овце, 10
Пуно ведро на главу,
Па ми прну сас крила
Те ми ведро расипа,
Те ми косе посипа,
Па ми косе падоше; 15
Туј сејмени прођоше
Те ми косе побраше
Па камџије праљаше,
Та си коњи шибаше.
Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 69-70.
