„Сокол лети изпод Биограда
На Косово дивојачко поље,
Па он гледа грохотом се смије,
Како фата сова ластавице,
Ластавице липе дивичице: 5
„Ој ти сово, совино копиле,
„Не фатај нам ситних ластавицах,
„Ластавицах липих дивичицах:
„Већ ти иди у тавну планину,
„У планину међу пусте стине, 10
„Ноћом хучи, билим даном мучи,
„Док не дојде сокол Биоградски,
„И мозаг ти живој не изкљује.
„Није за те то Косово поље
„Гди погуби цар Лазар Мурата, 15
„Гди се трава кервном росом храни,
„Кервном росом славонских јунаках,
„Гди потоци рујном кервцом теку,
„Рујном кервцом сербскиух делиах,
Ои ти сово', совино копиле, 20
„Немореш нас младе уфатити.
Народни славонски обичаји, сабрани и пописани од Луки Илићу Орјовчанину; У Загребу тискане: код Фрање Суппана, кр. пов. књиготискара и књиготерзца, 1846., стр. 256-257.
