Снијег паде на беар на воће,
Да Бог даде сваком к’о што хоће;
А и мени што је мени драго;
— Мени драго, једно момче младо,
Ни малено, ни врло големо, 5
Средњег боја — најљепшега доба!
Само ми је мало поносито:
Од поноса ни феса не носа,
Од јордама у ђечерми ’ода,
Цигар пали — другу цуру мами! 10