Снијег
Под небом, на вису, гдје још стала није
Прљава стопа звјерова и људи,
Заходно сунце спокојно те грије
И твоје сребро као ватра руди.
Твој блесак црвен кô црвена свила
Ја видим кружи један орô стари,
И гледа запад што се силно жари
И пурпур баца на његова крила.
И ти си сретан, почиваш у миру,
Сунце ти даје румену порфиру,
Ал' твоју судбу ја знам, хладни царе:
У понор мутан сјутра ћеш се слити,
И мјесто орла дружба ће ти бити
Ругобна жаба и муљаве баре.