Што је лепо низ поље гледати,
жуте дуње мећу листовима,
ко снашицу међу ђеверима.
Тихо девер снаји говораше:
„Ој снашице, питома ружице: 5
да л’ си расла бора гледајући,
ја ли мога брата чекајући?"
„Нит сам расла бора гледајући,
нит твојега брата чекајући —
већ сам расла код мојега баба: 10
свилу прела, на свили седела,
свилен јастук под главу метала,
шећер јела, шербет воду пила."
