Смрт је најпреча

Смрт је најпреча

Разбоље се Ђуро неиmаре,
Ситно му је седам посопчади,
А осмо је љуби под појасом.
Нема Ђуро мала ни ватана,
Већ на брадви ситну ђеду рани. 5
На самрти Ђуро говорио:
»Горка смрти, горак помишљају,
На чему ми оста сиротиња?
Првог дана коре љеба нема.«
На смрти му нешто одговара: 10
»Хајде Богу, Ђуро неимаре,
А Бог види твоју сиротињу.
Теби жао ситна сибијана,
Ама душа Богу је позвана«.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 47-48.