Разболи се липа Катарина
У ливади у зеленој трави,
За њу не зна ни отац ни мајка,
До л' из села младо момче Мато.
Њози Мато понуде доноси: 5
Жуте дуње на меду куване,
Шептелије листом повехнуле,
Бјела грожђа за росе убрана,
Пита Мато: „Је л' ти лако, Като?“
Баца Ката руку по јастуку: 10
„Видиш Мато, како ми је лако!
Коме моја роба намјењена,
Намјењена, није испуњена:
За тобом ћу умријети, Мато!“
То изусти липа Катарина, 15
То изусти, а душицу пусти.
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 36.
