Смрт владике Петра
0001 Фала Богу фала јединоме!
0002 Владика се Петар разболио
0003 На Цетињу насред Горе Црне,
0004 Па се мисли брзо преставити.
0005 Радована дозива синовца:
0006 "Радоване, драго д’јете моје,
0007 "Ево сам се, синко, разболио,
0008 "Ја се мислим, синко, преставити.
0009 "Донеси ми дивит и артију,
0010 "Да ја, синко, танку књигу пишем,
0011 "Да је шаљем пут Русије равне,
0012 "У бијелу граду Петрбургу,
0013 "Нека знаде сва равна Русија,
0014 "Црна Гора кад је опушћела,
0015 "Кад изгуби мене сиротиња."
0016 Кад Радован стрица разумио,
0017 Донесе му дивит и артију.
0018 Болан Петар пише књигу танку,
0019 И посла је пут Русије равне
0020 У бијелу граду Петрбургу
0021 Николају на рукама краљу:
0022 "Нека знадеш, св’јетла круно наша,
0023 "Да сам ти се старац разболио,
0024 "Брзо ћу се старац преставити
0025 "Сиротињу моју оставити,
0026 "Црна Гора остаће ми пуста
0027 "Без икаква у њој господара.
0028 "Па чујеш ме, краљу господару,
0029 "Јест ми моја раја самовољна,
0030 "Но се бојим и страшим се љуто,
0031 "Да се моја не одметне раја
0032 "Под Турчином јали под ћесаром.
0033 "Нег’ те молим као господара,
0034 "Да ми пошљеш земљи господара,
0035 "Да он влада с мојом сиротињом,
0036 "Што сам старац Петар узгојио.
0037 "Нег’ ми пошљи Ивановић-Јова,
0038 "Стари су му од Горице Црне."
0039 Када књига у Русију дође
0040 У бијелу граду Петрбургу
0041 На рукама краља Николаја,
0042 Гледа краљу што му књига пише,
0043 Низ образ га сузе обронише.
0044 Гледали га русијска господа,
0045 Па ти краљу ријеч бесједише:
0046 "Круно сјајна, краљу Николају,
0047 "Оклен књига, огњем изгорела!
0048 "Те је тако много жалостива.
0049 "Али није когођ заратио,
0050 "Сиротињу нашу погазио?"
0051 Па плачући краљу проговара:
0052 "Чујете ли, русијска господо,
0053 "Нама нико заратио није,
0054 "Него ме је књига допанула
0055 "Од Цетиња, од Петра владике,
0056 "Јер се старац љуто разболио,
0057 "Па се Петар мисли преставити,
0058 "И мене је књигом поздравио,
0059 "Да остаде Црна Гора пуста
0060 "Без икаква у њој господара;
0061 "Тешко му је самовољна раја,
0062 "Па се боји и страши се љуто,
0063 "Да се раја не би разметнула
0064 "Под Турчином јали под ћесаром,
0065 "Па ме моли као господара,
0066 "Да му пошљем земљи владаоца,
0067 "Владаоца од све Горе Црне,
0068 "Да он влада са свом Гором Црном,
0069 "Да не гине њему сиротиња.
0070 "Не пише ми Руса ниједнога,
0071 "Него пише Ивановић-Јова,
0072 "Стари су му из Горице Црне,
0073 "Најбоље ће рају узгојити."
0074 Намјери се Ивановић Јово,
0075 Па од земље на ноге скочио,
0076 Краљу руке и кољена љуби,
0077 И овако њему бесједио:
0078 "Св’јетла круно, ја сам слуга твоја,
0079 "Молићу се да ме причекате,
0080 "Причекате један мјесец дана,
0081 "док наредим моје б’јеле дворе,
0082 "Па ћу поћи на Цетиње равно,
0083 "Ја ћу владат’ с мојом Гором Црном,
0084 "Старца Петра погрдити нећу."
0085 Кад Ивана краљу разумио,
0086 Он увати дивит и артију,
0087 Спрешно краљу пише књигу танку,
0088 И шиље је на Цетиње равно
0089 Старцу Петру на бијеле руке,
0090 Овако му у тој књизи пише:
0091 "Нека знадеш, Петровић-владико,
0092 "Ако мислиш, старче, пребољети,
0093 "Бог ти дао доста поживјети;
0094 "Ако ли се мислиш преставити,
0095 "Бог ти дао у рај царовати.
0096 "Неће пасат’ цио мјесец дана,
0097 "Доћи ће ти на Цетиње Јово."
0098 Када књига на Цетиње дође
0099 Старцу Петру на бијеле руке,
0100 И кад виђе што му књига пише,
0101 Радована дозивље синовца:
0102 "Радоване, драго д’јете моје,
0103 "Иди, синко, преко Цетин-поља,
0104 "Те искупи младе Цетињане,
0105 "Попа Лаза и старе главаре,
0106 "Доведи их у ћелији мојој,
0107 "Е се мислим данас преставити.
0108 "Наредбу ћу вама оставити,
0109 "И владање од живљења свога."
0110 Радован је стрица послушао,
0111 Све плачући преко поља пође,
0112 Док окупи младе Црногорце
0113 У манатир код Петра владике.
0114 како који старцу долазаше,
0115 Сваки Петра у руку љубљаше,
0116 И проштење сваки му искаше,
0117 И свакоме Петар опрашташе,
0118 И овако њима говораше:
0119 "Просто вама свима, Црногорци,
0120 "Ма слушајте што ћу вам казати:
0121 "Данас ви је сунце потрчало,
0122 "Е ћу ви се старац преставити
0123 ”Прођите се ђела немилога,
0124 "Не срдите Бога великога,
0125 "Ни вашега краља русијскога,
0126 "Да се на вас не би расрдио,
0127 "И другоме краљу поклонио.
0128 "Нека знате, моји витезови,
0129 "Свака слуга слуша господара,
0130 "И ви ћете, ђецо, послушати,
0131 "Кад ви дође Ивановић Јово.
0132 "Чини ми се, и ја вама кажем,
0133 "На Цетиње ставиће вјешала,
0134 "Објесиће злице свеколике,
0135 "Мртва ћете мене помињати.
0136 "А знате ли, јесте л’ запазили,
0137 "Кад се бјеше Турчин подигао,
0138 "А пред њима Мамуте везиру,
0139 "Да опали редом Црну Гору,
0140 "Бјесте ми се много препанули,
0141 "А када сте ви мене виђели,
0142 "Да најпрви бјах се упутио,
0143 "Немах пушке ни ножа бојнога,
0144 "Него крсте и икону свету,
0145 "Ја нагоних војску на јунаштво,
0146 "Свеђер падах на моја кољена,
0147 "Па се Богу мољах за војнике.
0148 "Бог ми даде, та га предобисмо,
0149 "И Мамута главу одсјекосмо.
0150 "Немојте се у силу уздати.
0151 "Оно није до јунаштво било,
0152 "Нег’ до воље Бога великога,
0153 "Који нам је у помоћи био.
0154 "Па по свему томе, Радоване,
0155 "Радоване, драго д’јете моје,
0156 "Свијећу ми ужди дублијера,
0157 "Сада ћу се старац преставити."
0158 Радован га итро послушао,
0159 Па се Петар престави владика.
0160 Баш на столу ђено сједијаше.
0161 Стаде писка младе Црногорце,
0162 Као луде ђеце у бешике,
0163 Па прилазе млади Црногорци,
0164 Један другом вјеру тврду даје,
0165 Да ће чуват’ вјеру и завичај,
0166 И слушати што им старац рече.
0167 Држаху га три бијела дана,
0168 Кад четврто јутро освануло,
0169 Лијепо су старца наредили,
0170 Наредили, па га укопали
0171 Баш пред двери у бијелу цркву.
0172 Фала Богу, фала светијема,
0173 Да нам буду свијем у помоћи!
